| Dužnost menadžera bezbednosti kada je u pitanju uočavanje ranih znakova? | Menadžer bezbednosti treba doći do podataka iz više izvora, da ih analizira i na osnovu dobijenih rezultata da preduzme dalje mere i postupke kako bi zaštitio osnovne vrednosti pravnog lica. On treba da uspostavi komunikaciju sa sektorom ljudskih resursa i sektorom za zaštitu i bezbednost zdravlja na radu (tj. sa odgovornim licima u tim organizacionim celinama) i da zajedno preduzmu mere- da razgovaraju sa licem, da ga usmere na proces lečenja itd. U slučaju da ove mere ne uspeju neophodno je da se postupi u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom pri čemu dalju odluku o daljim merama donosi sketor ljudskih resursa. |
| Kako uočiti problem alkoholizma? | Problem alkoholizma se može uočiti edukacijom i praćenjem situacije od strane rukovodioca kao i institutom anonimne dojave |
| Dva osnovna oblika alkoholizma? | Alkoholizam se javlja u dva oblika- akutno i hronično pijanstvo |
| Alkoholizam- definicija | Alkoholizam predstavlja pojavu socijalne patologije koja se javlja na osnovu preterane konzumacije alkohola, toliko preterane da ostavlja teze posledice u fizičkoj, društvenoj i duševnoj sferi čovekovog života. |
| Antisocijalna ponašanja | Izjednačavaju se sa kriminalitetom- krišenjem normi propisanih krivičnim zakonikom |
| Asocijalna ponašanja- definicija | Asocijalna ponašanja su prestupnička ponašanja- to je svako ponašanje koje kada je vidljivo izaziva društvenu reakciju neodobravanja i manifestuje se u vidu kršenja bilo koje norme (pisane ili nepisane) i te norme mogu biti pravne, običajne, moralne i religiozne.
Asocijalna ponašanja nisu zakonom inkriminisana, ona su socijalno patološke pojave
Asocijalna ponašanja nisu kriminalitet ali su uzroci kriminaliteta. |
| Alkoholizam- definicija | Alkoholizam predstavlja pojavu socijalne patologije koja se javlja na osnovu preterane konzumacije alkohola, toliko preterane da ostavlja teze posledice u fizičkoj, društvenoj i duševnoj sferi čovekovog života.
* U svojoj osnovi, alkoholizam sa jedne strane predstavlja tip bolesti zavisnosti a sa druge je veoma raširen i složen socijalni problem. |
| Narkomanija- definicija | Narkomanija je svaki vid uzimanja droga (ili sličnih sredstava) koji stvaraju fizičku ili psihičku zavisnost |
| Šta je kriminalitet? | Kriminalitet predstavlja negativnu društvenu pojavu koja se manifestuje kao skup svih krivičnih dela na određenomprostoru i u određenom vremenu |
| Alkoholičar? | Alkoholičarem se smatraju osobe koje svaki dan konzumiraju alkoholna pića i postaju zavisni od alkohola. (Pri čemu ispoljavaju otvorene duševne poremećaje, bilo manifestacije koje zahtevaju njihovo telesno duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim ljudima i njihovo dobroo socijalno i ekonomsko ponašanje?). |
| Dva osnovna oblika alkoholizma? | Alkoholizam se javlja u dva oblika- akutno i hronično pijanstvo |
| Faktori kroz koje se posmatra uzrok alkoholizma? | Uroci alkoholizma se posmatraju kroz 3 faktora-
1.osobine ličnosti,
2.socijalna sredina i
3.svojstva alkohola |
| Posledice alkoholizma-objasniti ih? | Posledice alkoholizma se uočavaju u okviru poroidce i na radnom mestu.
1. U okviru porodice oni su brutalni prema ostalim članovima, atmosfera je neprijateljska, često dolazi do fizičkog obračuna, nasilja u porodici, samoubistva i to sve rezultira teškim poremećajima bračnih i porodičnih odnosa
2. Na radnom mestu se smanjuje produktivnost, teško se prati proces proizvodnje pa je zbog toga umanjen kvalitet i efekti rada, postepeno sve više ulaze u konflikte sa drugim zaposlenima. Dolazi do povreda na radu i visoke stope invalidnosti a na to još i troškovi lečenja zdravstvenih posledica jasno je da se kroz alkoholizam gubi veliki deo nacionalnog dohotka. |
| Karakteristična delikventnta dela akutnog alkoholizma? | Alkoholizam je značajan krimogeni faktor- alkoholičar teško dfierencira dozvoljeno od nedozvoljenog pa se ponaša delikventno. Za akutni alkoholizam su karakterističi:
1. napadački delikti i krivična dela
2.nehatna krivična dela (nemarnost, narušavanje pravila bezbednosti i zaštite na radu, saobraćajne nesreće)
3. odavanje poslovne tajne, klevete, uvrede, verbalni napadi na okruženje. |
| Kako uočiti problem alkoholizma? | Problem alkoholizma se može uočiti edukacijom i praćenjem situacije od strane rukovodioca kao i institutom anonimne dojave |
| Mere koje treba preduzeti povodom alkoholizma? | Na prvom mestu je zabrana korišćenja alkohola u pravnom licu, kontrola unošenja alkoholnih pića u prostor pravnog lica, zdravstveno prosvećivanje, indvidualnni i grupni rad sa zaposlenima. Posebno je važan lični promer autoriteta |
| Dužnost menadžera bezbednosti kada je u pitanju uočavanje ranih znakova? | Menadžer bezbednosti treba doći do podataka iz više izvora, da ih analizira i na osnovu dobijenih rezultata da preduzme dalje mere i postupke kako bi zaštitio osnovne vrednosti pravnog lica. On treba da uspostavi komunikaciju sa sektorom ljudskih resursa i sektorom za zaštitu i bezbednost zdravlja na radu (tj. sa odgovornim licima u tim organizacionim celinama) i da zajedno preduzmu mere- da razgovaraju sa licem, da ga usmere na proces lečenja itd. U slučaju da ove mere ne uspeju neophodno je da se postupi u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom pri čemu dalju odluku o daljim merama donosi sketor ljudskih resursa. |
| Znaci upozorenja da zaposleni koristi narkotike? | Na prvom mestu to su promene u ponašanju koje se manifestuju povećanim stepenom bespotrebne agresivnosti, smanjuje se produktivnost na radnom mestu i smanjuje se koncentracija takodje, ova lica češće imaju manje samokontrole nego ranije i takođe promena fizičkog izgleda (gubitak telesne težine, umor, manjak snage i volje za obavljanje poslova). |
| Profil lica koje koriste narkotike? | Na najvišem nivou opštosti može se rećći da su to emocionalno nezrele osobe, agresivne ličnosti koje manifestuju težnju ka hedonističkom načinu života. |
| Šta je droga? | Droga je svaka supstanca prirodnog ili sintetizovanog porekla koja kada je uneta u organizam, izaziva promene jedne ili više psihičkih tj. somatskih funkcija organizma |
| Narkomaniju kao bolest karakterišu 3 bitna elementa- objasniti | a)Psihička i fizička zavisnost- Psihička zavisnost ispoljava se u potrebi i želji za doživljavanje nečeg prijatnog tj. da se otklone emocijalne nelagodnosti. Fizička zavisnost se manifestuje u navikavanju organizma na određenu vrstu narkotičnih sredstava (pri čemu ukoliko dođe do prekida njihovog korišćenja dolazi do poremećaja u radu centralnog nervnog sistema koji se manifestuje apstinencijalnim sindromom.
*Apsitencijalni sindrom je organski psihosindrom čija vizuelna dramatičnost često odgovara stepenu vitalne ugroženosti korisnika.
b) Tolerancija predstavlja potrebu organizma za sve većom i većom količinom narkotičkih sredstava. (u početku manje doze a vremenom sve veće)
v)Navika predstavlja stadijum psihičke zavisnosti u kojem korisnik redovno upotrebljava narkotička sredstva pri čemu nisu u mogućnosti da kontrolišu svoje ponašanje i emocije(što dovodi do odr. psihičkih smetnji koje se odražavaju na rad i život lica). |
| Kockanje- definicija? | Kockanje je vrsta aktivnosti (igre) koja zavisi od neizvesnosti događaja na koje učesnici ne mogu da učestvuju. |
| Mobnig i cilj mobinga | Terminom mobing, obuhvaćene su sve vrste psihičkog nasilja tj. zkostavljanja na radnom mestu. Cilj mobinga je da natera zaposleni (žrtva mobinga) da samovoljno napusti pravno lice. |
| Izvršiocem zlostavljanja/mobinga smatra se ko? | 1. Poslodavac sa svojstvom fizičkog lica/odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica
2. Zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca |
| Potencijalne žrtve mobinga | Najčešće su to osobe koje su prijavile nepravilnost u radu ili nepoštovanje zakona, mladi radnici, starije osobe pred penzijom, takođe radnici koji iz bilo kog razloga nisu simparični rukovodiocima ili radnom okruženju. |
| Vrste mobinga | među zaposlenima
organizovani, radi otpuštanja |
| Krakteristike mobinga | 1. Postojanje samog čina nasilnog ponašanja (od strane jedne osobe ili više osoba ka žrtvi mobinga)
2. Nasilno ponašanje traje duži vremenski period i stalno eskalira (mobing nastaje iz konflikta koji nikad nije rešen)
3. Psihičke posledice nasilja po žrtvu mobinga |
| U vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu poslodavac je dužan da zaposlenima omogući pristup podacima o odgovornim licima i to: | 1.Licu kome zaposleni koji sumnja da je izložen zlostavljanju može da se obrati radi pružanja saveta i podrške
2.Licima koja su ovlašćena za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja
3. Licu kod poslodavaca kome se podnosi zahtev za zaštitu od zlostavljanja
4. Spisku posrednika koji se vodi kod poslodavaca |
| Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama elementarne nepogode definiše ___ | Elementarna nepogoda je pojava hidrološkog, meteorološkog, geološkog ili biološkog porekla prouzrokovana delovanjem prirodnih sila kao što su zemljotres, poplava, bujica, oluja, jaka kiša... i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu. |
| Prema prirodi procesa nastanka, prirodne katastrofe mogu da se podele na: | geofizičke: zemljotresi, cunami, klizišta
meteorološke: tropski cikloni, uragani, oluje sa grmljavinom
hidrološke: poplave, bujice
biološke: epidemije i najezde insekata
vanzemaljske: meteori |
| Tehničko-tehnološka nesreća- definicija | Tehničko-tehnološka nesreća je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prometu, trnasportu... kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumsko, rečnom, vazdušnom saobraćaju.. , a čije posledice mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu. |
